Посебна пажња посвећена је тренутном положају просветних радника у друштву, изазовима са којима се свакодневно суочавају, као и неопходности јачања угледа наставничке професије и обезбеђивања бољих услова за рад. Учесници су истакли да је образовање један од темеља развоја сваког друштва и да просветни радници заслужују веће поштовање, институционалну подршку и адекватно вредновање свог рада.

Током конструктивне расправе размењена су искуства из школа, а договорени су и даљи кораци у циљу заштите права запослених и унапређења положаја просветних радника. Главни одбор УСПРБ – БГД 2 остаје доследан својој мисији да глас просветних радника буде јасан, снажан и уважен у свим друштвеним процесима.

По завршетку званичног дела седнице, чланови Главног одбора наставили су дружење уз пригодан коктел. У неформалној и пријатној атмосфери настављени су разговори о будућим активностима, изазовима и плановима за наредни период, што је додатно допринело јачању колегијалности, међусобне подршке и синдикалног јединства.

ИНФО УСПРБ – БГД 2

The post САСТАНАК ГО УСПРБ – БГД 2 first appeared on Унија синдиката просветних радника Београда.

Програм је реализован у простору Културног центра Београд и Културног центра Магацин, а обухватио је предавања, радионице и дискусије посвећене изградњи и јачању савезништва у синдикалном и друштвеном деловању.

Семинар је отворен уводном сесијом и јавном трибином под називом „Пресек стања: Синдикална савезништва данас“, током које су учесници анализирали тренутно стање синдикалног организовања, као и могућности за ширу друштвену сарадњу. Посебна пажња била је усмерена на изазове са којима се синдикати сусрећу приликом повезивања са другим актерима у друштву.

Другог дана одржане су тематске радионице и предавања међу којима су биле теме „Шта синдикати могу да науче од Макијавелија“, „Захтеви и заједништво“, „Како препознати и придобити савезнике“, као и сесије посвећене управљању унутрашњим конфликтима и организацији ефикасних састанака. Један сегмент програма био је посвећен и савезништвима у ланцима снабдевања, што представља важан аспект савремених радничких борби.

Семинар је пружио простор за практичан рад, размену искустава и промишљање стратегија које доприносе јачању солидарности и међусобне подршке. Учешће представника из различитих средина, укључујући и нашег представника, доприноси ширењу знања и примени стечених искустава у локалним заједницама.

Овако осмишљени семинари имају посебан значај јер подстичу сарадњу, развијају организационе и комуникационе вештине, омогућавају повезивање различитих актера и јачају капацитете за заједничко деловање у заштити права и унапређењу положаја запослених.

The post Градимо савезништва – учешће Сандре Радовановић на семинару Радничког гласа у Београду first appeared on Унија синдиката просветних радника Београда.

Садашњи министар просвете Дејан Вук Станковић свакако ће ући у историју ако ни
по чему другом, а оно што једну лошу реформу школства жели да замени још гором,
потпуно урушавајући образовање. Али за крај бих се више присетила првог министра
просвете, великог Доситеја Обрадовића, и његових речи:
„Нема горих људи од оних који се противе просвећењу и образовању народа.
Такви да могу, и сунце би угасили.“

Често смо имали прилике да слушамо да је време релативно, а колико је тек
променљиво, види се из последње идеје министра просвете, настале у
предновогодишњем свођењу рачуна са старом годином и обавезном „to do“ листом свега
што ћемо урадити у новој години не би ли она била боља, лепша и успешнија. Тако
дођосмо и до 30 минута трајања часа.
У старој години, када су синдикати штрајковали обезбеђујући минимум процеса
рада држањем часова од 30 минута, сматрало се да су деца оштећена, да се настава не
држи квалитетно, да су наставници угрозили основно право детета на образовање, те су
позивани директори уз „Но, но“, директори су звали наставнике уз то исто „Но, но“, па је
морао да се пише план надокнаде тих изгубљених 15 минута и да се сваки минут
надокнади иначе плата „Но, но“.
Пред крај године се нешто чудно десило. Можда су управо синдикални штрајкови
просветних радника инспирисали да се роди та невероватна (у буквалном значењу) идеја
о регуларном трајању часа од 30 минута. Драго нам је што се макар у нечијој подсвести
јављамо. Или ипак не. Министар просвете је истакао да „савремена школа мора да се
прилагоди начину на који данашњи ученици уче и задржавају пажњу, али и брзом
технолошком развоју који мења друштво и образовање“ (Новости, 16. 1. 2026).
Деца немају пажњу да издрже час од 45 минута! Драги родитељи, да ли заиста
сумњате у своје дете да не може више?! Ми не сумњамо у њега и верујемо у њега. И
посветили смо свој живот учећи га. Нелсон Мендела је рекао: „Образовање је намоћније
оружје које можемо употребити да променимо свет“ мислећи на све његове добробити,
развој критичког мишљења, просперитет појединца, а са њим и друштва, те и осећај
слободе изражавања, слободе као идеала о коме су песници, филозофи, историчари
вековима писали, идеала ка коме тежимо. Не верујем да се сада мисли на исту моћ таквог
оружја.
Министар је такође поменуо савремену школу која ће користити вештачку
интелигенцију и све дигиталне ресурсе. Које? У просеку школе имају по једну до две
дигиталне табле, али не увек интернет, и то у већим градовима. Нема ни пројектора за
сваку учионицу. Зато нам остаје табла, креда, добра воља и креативност.
А шта још носи та велика промена о којој министар говори, од преобимног плана и
програма до броја часова у оквиру 40-часовне радне недеље до коришћења приватних
ресурса наставника да би се спремио за час јер немамо службене телефоне, мали
проценат наставника има службене компјутере, користимо властити интернет. Хоће ли се
променити и Закон о штрајку и колико ће тада трајати минимални проценат рада? 20
мин?

Ако погледамо државе у Европи:

• балканске земље – час траје 45 минута
• Италија и Француска – 50 минута
• Шпанија – од 45 до 60 минута
• Шведска – нема звона, наставник одеђује хоће ли час трајати 40, 50 или 60 минута или
  имати блок наставу
• Русија има трајање часа од 35 минута у првим разредима са поступним повећањем
  времена како би већ од 5. разреда час трајао 45 минута
• У Немачкој млађа деца понекад имају час у трајању од 30 минута, али се минутажа
  касније повећава.

Питали смо и вештачку интелигенцију на коју нас је упутио министар. Каже да у
Европи тренутно не постоји земља у којој је стандардно трајање часа 30 минута.
Испада да само ми сумњамо у своју децу и њихову способност да прате наставу.
Децо, сви ви који сте освојили силне медаље на такмичењима знања, извините.
Поставља се питање зашто држави толико одговара да се настава сведе на 30
минута. Повећање фондова часова аутоматски води ка смањењу броја просветних
радника јер ће се, наравно, фондови часова повећати. Час од 30 минута гаси синдикално
право на законски штрајк!
Садашњи министар просвете Дејан Вук Станковић свакако ће ући у историју ако ни
по чему другом, а оно што једну лошу реформу школства жели да замени још гором,
потпуно урушавајући образовање. Али за крај бих се више присетила првог министра
просвете, великог Доситеја Обрадовића, и његових речи:
„Нема горих људи од оних који се противе просвећењу и образовању народа.
Такви да могу, и сунце би угасили.“

Оливера Абадић
Наставник српског језика и књижевности
Члан ГО Уније синдиката просветних радника Београда

The post 30 МИНУТА – РЕЛАТИВНОСТ ВРЕМЕНА first appeared on Унија синдиката просветних радника Београда.

Све Одлуке су доступне и на званичном сајту Министарства просвете.

У наставку можете преузети ОДЛУКЕ КОМИСИЈЕ ЗА ТУМАЧЕЊЕ ПКУ:

📌Додатак: Тумачење ПКУ-а , мај 2013. године

The post Одлуке комисије за тумачење ПКУ first appeared on Унија синдиката просветних радника Београда.

Ова година донела је друштвене потресе који су изазвали дубоке поделе и довели до губитка поверења најборбенијег дела чланства. Уместо да добро промислимо како ћемо деловати у будућности , председник Уније тражи савезнике у Министарству финансија и буџетским инспекцијама, уместо међу својим колегама и запосленима у школама.

УСПРС се удаљава од својих изворних принципа – отворене комуникације, поверења и контроле рада руководства.
Уместо демократског одлучивања, јача аутократски модел у којем се иницијативе локалних синдиката доживљавају као претња, док се главна енергија усмерава на изборни инжињеринг за 2027. годину.

Представници одбора закључују да је неопходно одржати ванредну Скупштину УСПРС и изменити Статут како би се Унија вратила изворним начелима и нормалном функционисању. Пошто захтев за њено сазивање није ни разматран, поставља се питање даљег учешћа у раду органа УСПРС.

Одбори који се не слажу са садашњим начином рада позивају на међусобну сарадњу, јачање својих редова и заштиту интегритета организације.

Закључак састанка је јасан: Унију не треба предати без борбе!

The post Део Уније који остаје доследан изворним принципима не одустаје – Унију нећемо предати без борбе! first appeared on Унија синдиката просветних радника Београда.

Радна група УН борави у Србији од 6. до 15. октобра 2025. године, са циљем да обави низ разговора са представницима репрезентативних синдиката, организација цивилног друштва, пословне заједнице и државних институција. Сврха ових разговора је прикупљање информација о искуствима радника и синдиката, као и о најважнијим проблемима у вези са заштитом и поштовањем људских права радника у контексту пословних активности.

Уважавајући дате смернице, представници Конфедерације изнели су своја запажања и искуства, настојећи да прикажу реалну слику положаја радника у Републици Србији – од све чешћег кршења радничких права и непоштовања колективних уговора, до недовољне заступљености синдиката у процесима одлучивања и утицаја крупног капитала на економску и социјалну политику државе.

Састанку су присуствовали и представници Уније синдиката просветних радника Београда, који су указали на тешку ситуацију у просвети – преоптерећеност наставника, ниске зараде, несигурне услове рада и растућу администрацију која угрожава квалитет наставног процеса.

Разговор је протекао у атмосфери разумевања, уважавања и конструктивног дијалога, уз заједничку поруку да су достојанствен рад и поштовање људских права радника универзалне вредности. Представници УН изразили су спремност да наставе праћење стања радничких права у Србији и да подрже иницијативе које воде ка њиховом унапређењу.

Конфедерација слободних синдиката поручила је да ће остати доследна својој мисији и наставити, заједно са другим синдикатима у Србији, борбу за државу социјалне правде, достојанственог рада и демократских принципа, у духу Повеље УН и европских вредности.

The post Састанак представника синдиката са Радном групом УН за бизнис и људска права first appeared on Унија синдиката просветних радника Београда.

Председништву УСПРС

Поштовани саборци у заједничкој борби,

Као ваш сарадник у заједничкој борби за побољшање положаја запослених у просвети, и као дугогодишњи синдикални активиста, узимам себи за право да Вам скренем пажњу и представим своје гледиште:

Од председника Уније СПРС сам примио допис у коме су наведени закључци са последње седнице ГО УСПРС, одржане у Кладову 19.9.2025. године. На основу тих закључака се тражи од самих чланова ГО УСПРС, председника регионалних, општинских одбора и школских организација да доставе предлоге за измену и допуну закона из области образовања којих није тако мало.

Са дужним поштовањем, сматрам да се у том послу кренуло сасвим погрешним путем. Могу слободно и унапред да предвидим (иако немам прекогнистичких способности) да овај позив, овако формулисан и упућен, неће наићи на нарочити одзив. Можда ће стићи неколико предлога а можда и ниједан. Материја која обухвата комплетну легислативу у просвети је веома обимна и ретко који председник, било регионалне, било основне синдикалне организације има довољно, времена, могућности и стручног правничког знања како би се на одговарајући начин одговорило изазову.

Унија СПРС је пре много година основала своје ресоре. Постоји ресор за правна питања, ресор за образовни систем. Претпостављам да ниједан од ресора које има Унија не служе само да би се створила потребна већина на ГО , или да би се некоме омогућило повећање прихода, које додуше јесте скромно за тако велики посао који се од њих очекује, али уопште није скромно ако неко у ресору седи само да вас је на броју више.

Са пуним правом и искуством синдикалног активисте од вас очекујем да руководство Уније СПРС у наредном периоду предузме кораке ради поправљања нарушеног угледа организације, тако што ће ресор за образовни систем заједно са правним тимом Уније, организовати трибину или округли сто на тему Закона о образовању у циљу отклањања законских препрека и увођењу новина како би се зауставило урушавање образовног система у целини. Као гости и говорници на поменутој трибини били би позвани декани факултета на којима се образују будући наставници , еминентни стручњаци са универзитета, истакнути јавни радници, наставници-практичари. Тако организовани округли сто би отворио проблеме које није у стању да сагледа појединац и веома брзо би указао на слабости које са собом носе актуелна законска решења. На основу закључака са једног таквог скупа, много лакше би биле формулисане и инициране неопходне измене.

Поред осталог, у допису председника Уније СПРС који је послат 23.9.2025.године је написано како ће Унија инсистирати на Правилнику приликом заснивања радног односа, наводећи да је у 8 фаза запошљавања примљено 21170 колега у стални радни однос. Забрана запошљавања у просвети и дириговано запошљавање по фазама траје већ дуже од десет година. То је требало да буде привремена мера која је одавно морала бити укинута. За то време је број колега који су отишли у пензију или напустили просвету из других разлога вишеструко надмашио број примљених. Из године у годину се драматично увећава број запослених са уговорима на одређено време а најновији догађаји показују како власт злоупотребљава њихов статус и условљава њихову лојалност и покорност. Пре свега би требало захтевати да се укине мера забране запошљавања и иницирање нових „фаза“ запошљавања нипошто не сме бити део предизборне кампање власти.

У Крагујевцу, 26.9.2025. председник УСПРК

Милан Јевтић

The post Ресори нису украси – време је да прораде! first appeared on Унија синдиката просветних радника Београда.

Знање јесте моћ, али незнање, на жалост, ни издалека не значи немоћ.
Нилс Бор

Октобра 2023. године, тадашња Влада Републике Србије је Споразумом и са синдикатима потписаним Протоколом , прихватила обавезу да ће од јануара 2025 године, изједначити почетну плату наставника са републичким просеком у Србији. У тренутку прихвтања ове обавезе, од свих земаља у окружењу испод државног просека биле су једино плате наставника у Северној Македонији и Србији. а
Оставићемо по страни чињеницу да се просечна зарада у Републици Србији обрачунава и објављује 3-4 месеца уназад и да је веома тешко направити прецизну пројекцију њеног раста, јер се просек зарада мења из месеца у месец. Испада како наставници, који траже плату (почетну) у висини просечне, подсећају на пса који јури сопствени реп. О начину формулисања оваквих захтева ћемо другом приликом. Влада Републике Србије и министарство просвете нису имали намере ни приближно да им изађу у сусрет и испуне обећање и свој потпис на Протоколу.
Због свега тога, од почетка школске 2024-2025. године, кренула је серија штрајкова и протеста. Одговор представника министарства просвете је био да се Протокол не може испунити у 2025. години „јер је ограничена количина расположивих средстава и нема могућности да се пронађе више“.
Све што се дешавало у наредном периоду се не може посматрати без осврта на шири друштвени контекст. Након физичког напада на студенте ФДУ приликом одавања поште страдалима испод надстрешнице, дошло је до реакције читаве академске заједнице и блокада факултета. Студентски захтеви су се могли укратко формулисати као порука државним органима и институцијама да почну професионално да раде свој посао, транспарентно и на основу законских процедура. Отворили су проблем системске корупције, стали у одбрану стручности која је управо у просветној области потискивана и маргинализована годинама уназад.
Узалуд је од стране струке годинама захтевано повећање ефикасности система образовања, унапређивање квалитета, да престане урушавање институција попут националног просветног савета. Захтевано је и да се престану слепо копирати страна решења, без икакве адаптације и провере, као и да се образовање не подређује у потпуности потребама тржишта и његовим хировима.
Било је потпуно очекивано да ће за многе просветне раднике студентски покрет постати најважнија друштвена тема. Препознали су у њему потенцијал за неопходне промене како за поправљање статуса своје професије, тако и за унапређење образовања у будућности.

Наставнички колективи широм Србије су свој дотадашњи штрајк повезали са захтевима студената и стали са њима у заједнички фронт. Наставници су стали уз своје ученике и студенте, штитећи их од непримерених напада, увреда и етикета.

Многи просветни радници су били бесни и огорчени због наставка преговора од стране синдиката, а нарочито због позива на прекид штрајка. Сматрали су да је тренутак за тако нешто био веома осетљив. Нису желели да буду осуђени и етикетирани од стране јавности као издајници таласа побуне и то само због два повећања од по 5% у 2025. години. Створени су услови да почетна синдикална борба са еснафским захтевима прерасте у заједнички протест запослених у школама увезујући га са студентским и грађанским протестима.
Реакција власти на све ово је била потпуно очекивана, репресивна, уз уобичајене претње ванредним инспекцијским надзорима, покретањем поступака против наставника, укидање зарада.
Не толико због мера репресије, више протоком времена проведеног у штрајку, наставници су били приморани да се повуку на „резервне положаје“. Неизвесна регуларност школске године, као и штета за ученике који немају наставу је постала превелика и потенцијално ненадокнадива и због тога су, уосталом и морали да мењају тактику.
Наставници су представљали једину организовану групу која је на овакав начин подржала студенте и њихове захтеве. У основним и средњим школама је школска година како-тако завршена. Шта ће нам донети почетак нове школске године , која је већ на прагу, веома је тешко и незахвално предвиђати. Ако не будемо у стању сами себи да помогнемо, нека нам Бог помогне…

Милан Јевтић, председник Уније синдиката просветних радника Крагујевца

The post СПАС ОД ПАДА ЈЕ ДНО-ДА ЛИ СМО ВЕЋ ТАМО? first appeared on Унија синдиката просветних радника Београда.

Синдикално удруживање није настало из удобности, већ из потребе. Током историје, радници су се окупљали како би заједничким снагама изборили оно што појединац сам није могао – достојанство, сигурност и фер услове рада. Данас, када се свет рада брзо мења, важно је да се подсетимо корена синдикалног покрета и разлога зашто је солидарност и даље кључ опстанка радничких права.

Како је све почело?

Први облици радничког организовања појавили су се још у 18. веку, током индустријске револуције. Радни дан је тада трајао и по 16 сати, услови рада су били опасни, а права готово непостојећа. Први синдикати били су тајна удружења која су се борила против израбљивања и тражила основна права – краћи радни дан, боље плате и заштиту на раду.

У 19. веку синдикати постају све снажнији. У многим земљама организују масовне штрајкове и протесте. Њихов утицај доводи до доношења првих закона о раду. Синдикати су тада почели да се баве не само борбом за боље услове, већ и образовањем радника, здравственом заштитом и солидарношћу у најтежим тренуцима.

Синдикати данас – и даље неопходни!

Можда више не радимо 16 сати, али се данас суочавамо с новим изазовима: несигурним уговорима, прековременим радом без надокнаде, мобингом, аутоматизацијом и гашењем радних места. У таквом окружењу, синдикат остаје штит који радници имају – и то не само за физичку сигурност, већ и за ментално здравље, право на слободно време, баланс између посла и живота, право на глас.

Синдикати окупљају људе различитих струка, узраста и искустава, али са једним циљем – да нико не остане сам у борби за боље услове.

Зашто је важно да будемо део синдиката?

• Заједно смо јачи – Глас једног радника може да се игнорише, али хиљаде гласова не могу.
• Заштита права – Синдикат зна закон и зна како да га примени у корист радника.
• Солидарност – Када неко падне, други га подижу. Данас ти – сутра ја.
• Преговарачка моћ – Послодавци поштују раднике који знају своја права и који се не боје да их траже.

Синдикално удруживање је темељ на којем су изграђена многа права која данас узимамо здраво за готово. Али та права нису дата – она су изборена, и само се заједничком борбом могу сачувати и унапредити. Зато, кад следећи пут помислиш да твој глас не значи много, сети се: синдикат није неко други – синдикат си ти!

The post Наслов: Зашто нам је важан синдикат? first appeared on Унија синдиката просветних радника Београда.