Знање јесте моћ, али незнање, на жалост, ни издалека не значи немоћ.
Нилс Бор
Октобра 2023. године, тадашња Влада Републике Србије је Споразумом и са синдикатима потписаним Протоколом , прихватила обавезу да ће од јануара 2025 године, изједначити почетну плату наставника са републичким просеком у Србији. У тренутку прихвтања ове обавезе, од свих земаља у окружењу испод државног просека биле су једино плате наставника у Северној Македонији и Србији. а
Оставићемо по страни чињеницу да се просечна зарада у Републици Србији обрачунава и објављује 3-4 месеца уназад и да је веома тешко направити прецизну пројекцију њеног раста, јер се просек зарада мења из месеца у месец. Испада како наставници, који траже плату (почетну) у висини просечне, подсећају на пса који јури сопствени реп. О начину формулисања оваквих захтева ћемо другом приликом. Влада Републике Србије и министарство просвете нису имали намере ни приближно да им изађу у сусрет и испуне обећање и свој потпис на Протоколу.
Због свега тога, од почетка школске 2024-2025. године, кренула је серија штрајкова и протеста. Одговор представника министарства просвете је био да се Протокол не може испунити у 2025. години „јер је ограничена количина расположивих средстава и нема могућности да се пронађе више“.
Све што се дешавало у наредном периоду се не може посматрати без осврта на шири друштвени контекст. Након физичког напада на студенте ФДУ приликом одавања поште страдалима испод надстрешнице, дошло је до реакције читаве академске заједнице и блокада факултета. Студентски захтеви су се могли укратко формулисати као порука државним органима и институцијама да почну професионално да раде свој посао, транспарентно и на основу законских процедура. Отворили су проблем системске корупције, стали у одбрану стручности која је управо у просветној области потискивана и маргинализована годинама уназад.
Узалуд је од стране струке годинама захтевано повећање ефикасности система образовања, унапређивање квалитета, да престане урушавање институција попут националног просветног савета. Захтевано је и да се престану слепо копирати страна решења, без икакве адаптације и провере, као и да се образовање не подређује у потпуности потребама тржишта и његовим хировима.
Било је потпуно очекивано да ће за многе просветне раднике студентски покрет постати најважнија друштвена тема. Препознали су у њему потенцијал за неопходне промене како за поправљање статуса своје професије, тако и за унапређење образовања у будућности.
Наставнички колективи широм Србије су свој дотадашњи штрајк повезали са захтевима студената и стали са њима у заједнички фронт. Наставници су стали уз своје ученике и студенте, штитећи их од непримерених напада, увреда и етикета.
Многи просветни радници су били бесни и огорчени због наставка преговора од стране синдиката, а нарочито због позива на прекид штрајка. Сматрали су да је тренутак за тако нешто био веома осетљив. Нису желели да буду осуђени и етикетирани од стране јавности као издајници таласа побуне и то само због два повећања од по 5% у 2025. години. Створени су услови да почетна синдикална борба са еснафским захтевима прерасте у заједнички протест запослених у школама увезујући га са студентским и грађанским протестима.
Реакција власти на све ово је била потпуно очекивана, репресивна, уз уобичајене претње ванредним инспекцијским надзорима, покретањем поступака против наставника, укидање зарада.
Не толико због мера репресије, више протоком времена проведеног у штрајку, наставници су били приморани да се повуку на „резервне положаје“. Неизвесна регуларност школске године, као и штета за ученике који немају наставу је постала превелика и потенцијално ненадокнадива и због тога су, уосталом и морали да мењају тактику.
Наставници су представљали једину организовану групу која је на овакав начин подржала студенте и њихове захтеве. У основним и средњим школама је школска година како-тако завршена. Шта ће нам донети почетак нове школске године , која је већ на прагу, веома је тешко и незахвално предвиђати. Ако не будемо у стању сами себи да помогнемо, нека нам Бог помогне…
Милан Јевтић, председник Уније синдиката просветних радника Крагујевца